Bliznakinje zbog kojih ćete zaboraviti na sve što znate o rasama

Bliznakinje zbog kojih ćete zaboraviti na sve što znate o rasama

Na naslovnoj strani novog izdanja “National Geographic” nalaze se dve devojčice – Marša i Mili Bigs. Njih dve su bliznakinje iako imaju različite boje kože.

Kada su se Amanda Vanklin i Majkl Bigs zavoleli, najmanje su razmišljali o izazovima zbog činjenice da su im rase različite. Počeli su da žive zajedno u Birmingemu u Engleskoj i rešili da zasnuju porodicu. U julu 2006. Amanda je rodila fraternalne bliznakinje.

Od kad su bile jako male, devojčice su ličile, ali im je boja kože različita. Marša ima svetlo smeđu kosu i svetlu kožu na mamu, a Mili crnu kosu i tamnu kožu kao tata koji je poreklom sa Jamajke.

– Nikada nismo brinuli o tome, samo smo prihavtili – priča Majkl.

– Kada su se tek rodile, gurala sam ih u kolicima a ljudi su gledali u mene, pa u jednu moju ćerku, onda u drugu. Onda bi me pitali: “Da li su one bliznakinje?”

– Jesu.

– Ali jedna je bela a druga crna.

– Da, to su geni.

Ljudi koji su komentarisali nisu osuđivali ili bili neprijateljski nastrojeni, samo jako radoznali – priča Amanda.

Fraternalni blizanci dođu na svakih 100 rođenja. Kada par razlitih rasa dobije fraternalne blizance, kako će svako dete izgledati zavisi od brojnih faktora u koje ulazi i podatak odakle su preci roditelja, a tu je i kompleksna genetika koja ima veze s pigmentom kože.

Istorijski – kada su ljudi povukli liniju identiteta i napravili podele “mi” i “oni”, oslanjali su se samo na boju kože kao odrednicu rase. U 21. veku razumevanje ljudske genetike nam govori da je celu ideju rase izmislio čovek. Nauka potvrđuje da su vidljive razlike između ljudi samo istorijske slučajnosti – rezultati mutacija, migracija, prirodne selekcije, izolovanosti pojedinih naroda i ukrštanja drugih. Rasne razlike ne postoje jer sam koncept rase nema genetsko ili naučno objašnjenje, kaže stručnjak za DNK Kreg Venter. Pa ipak, 50 godina posle ubistva Martina Lutera Kinga, rasni identitet je i dalje najveća linija podele čovečanstva.

Male bliznakinje u potpunosti razumeju šta je rasizam.

– Rasizam je kada te osuđuju zbog boje kože, a ne vide ko si ti zapravo – kaže mala Mili.

Njihov tata kaže da je danas drugačije nego dok je on odrastao. Ni on ni njegova supruga nisu bili čevici rasističkog odnošenja prema njihovim ćerkama.

– Kad nas ljudi vide, misle da smo najbolje drugarice. Onda kada čuju da smo bliznakinje, malo su šokirani jer je jedna crna a druga bela – priča Marša.

Ipak, kada su ih pitali koje su razlike između njih dve, pomenule su nešto potpuno drugo.

– Mili voli stvari koje su za devojčice, ona voli roze boju i tako to. Ja ne volim roze, nemirna sam. Ljudi su takvi kavi jesu – zaključuje Marša.

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *